Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној Башти, основано 13. јула 1981. године. Има површину од 24.991,82 ha, на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије. Национални парк Тара покрива највећи део масива планине Таре, која припада делу старовлашких планина. Масив Таре сачињавају следеће предеоне целине: Калуђерске баре, Тара, Алушке планине, Црни врх и Звијезда. Највиши врх националног парка Тара је Козји рид достиже 1.591 м.
Најинтересантнији ендемореликтни представник националног парка Тара је Панчићева оморика која је на овој локацији све од Терцијара, коју је иначе пронашао и описао Јосиф Панчић. На Тари су присутни јела, смрча, бор, али и листопади као што су јасика, јавор, бреза, буква. На Тари је такође регистровано 53 врста сисара и 153 врста птица. Под посебном заштитом су медвед, дивокоза и срна.
Мост на Ђурђевића Тари је дуг 365 m, грађен је од 1937. до 1940. године. Пројектовао га је Мијат Тројановић.
Тара је река у Црној Гори и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје од две речице Опасанице и Веруше испод планине Комови. Последњих 40 km реке и кањона Таре се налази у Босни и Херцеговини тј. Републици Српској, а на неколико места чини и границу између две државе. У Шћепан пољу, заједно са реком Пивом сачињава реку Дрину. Позната је као „Суза Европе“. У целом току вода из реке се може слободно пити. Кањон реке Таре је дубок 1.333 m што га чини најдубљим у Европи, а другим у свету, после кањона реке Колорадо. Ова река је идеална за сплаварење, рафтинг и риболов (посебно у делу крај Колашина где је идеална за мушичарење).