У Србији је издвојено и законом заштићено око 75 резервата, највише специјалних и строгих, а значајан део односи се и на научно-истраживачке и опште. Резервати природе су подручја са специфичним природним одликама који представљају очуване, јединствене, ретке, ендемореликтне и посебне целине, заштићене законом. Најпознатији резервати у Србији су: Делиблатска пешчара, Засавица, Обедска бара, Царска бара, Слано Косово, Гоч..
Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“ је проглашен 1977. године. Ловиште Делиблатска пешчара се налази на површини од 33.610 хектара од чега је ограђено 1.850 хектара Драгићев Хат. Ловиште се налази у оквиру Јавног предузећа Војводинешуме којим управља шумско газдинство Банат Панчево. Од крупне дивљачи могу се ловити јелени, дивље свиње и срне, а од ситне дивље патке и дивље гуске.
Занимљивости
Највећи део радње филма „Ко то тамо пева“ сниман је у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм „Бој на Косову“. Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије који користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромније приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.
Највећи део радње филма „Ко то тамо пева“ сниман је у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм „Бој на Косову“. Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије који користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромније приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.